Пролог

КАКО ВИДЕТИ ОЧИГЛЕДНО
Сунцобрани на киши

Навршило се пола века откако је велики француски писац Анри де Монтерлан (1895–1972) отворено оптужио једну земљу да је „једина у историји света успела да скоро на целој површини планете снизи интелигенцију, моралност и квалитет човека”, што представља „ужасни злочин против човечности”. Погодите коју земљу.
Навршио се век откако је знаменити немачки песник Рајнер Марија Рилке (1875–1926) за другу земљу написао да се „једина на свету граничи са Богом”. Проверите за коју.
Ни до данас се ништа суштински није променило. Само је још изоштреније, још болније. Али неприкосновено је право људи и народâ да не виде очигледно, ако неће. „Слобода воље даје нам страшну моћ да изаберемо пакао.”
Србија је ове јесени најзад одужила неколико епохалних дугова према себи и другима, прецима и потомцима, пријатељима и непријатељима. Доносимо извештаје о томе, да остану укоричени, за летописе у настајању. Наравно, као и у протеклих осам година, нисмо допустили да нас прогута демон политике. У Звижду смо звиждали кроз легенде и скупљали слике са златоносне реке. У Подгорини пекли ракију и правили пекмез. На регати од Бањалуке до Београда свратили у Сремску Митровицу. У Врњачкој Бањи шетали мало познатим стазама Добрице Ћосића. Изучавали како трага бањалучки „Траг” и у чијем компјутеру станују приче. На „Култ фесту” присуствовали још једној победи креативне младости над инструментализованом културом. Уживали у сусрету данашње деце са наслеђем Михаила Пупина. Ишли смо до Келта у времену и Азербејџана у простору. Открили силицијумску долину на Звездарском брегу.
И много тога још.
Брзо ћете схватити зашто вам се учинило да нас нема два месеца.